Импресионисти су се интересовали за светло, и његове промене које изазива у току дана, односно године. У својим техникама су сломили све оно што је до тада било предавано на академијама и овај правац представља почетаксавременог сликарства, а техника је била базирана на следећим ставкама:

• они су сликали кратким потезима киста, чији су трагови били видљиви у слици и нису се оптерећивали појединостима, односно детаљима; главно инпресионистичко средство постаје инпресионистичка овако створена флека која захвата све промене и хватање тренутка;

• нису мешали боје на палети, већ директно на платнима;

• нису употребљавали црну боју, већ су нијансе добијали мешањем комплементарних боја;

• открили су игре светла и сенке и промене боје које се догађају на две упоредо стојеће површине које су различито обојене и проучавали ове ефекте;

• за слике сенки у природи су употребљавали плаву боју, што је доприносило отворености слике;

• нове слојеве боје су додавали пре него што су се стари слојеви осушили и тако добијали мекше контуре и боље мешање боје;

• нису се заносили сликањем лазурним бојама већ су боје наносили у слојевима;

• сликали су у пленеру и нису се обазирали на традицију, већ су сликали онако како су хтели.

Инпресионисти су лакше радили са бојама које су сада биле у тубама (од 1870. године су се појавиле готове справљене боје), до тада су сликари морали сами да справљају боје од боје у праху које су морали мешати са уљем као везивом за боје.